Home / PČELINJA PAŠA / PROLEĆNA PAŠA

PROLEĆNA PAŠA

Bela detelina (Trifolium repens) je višegodišnja zeljasta biljka. Ima
nekoliko varijeteta, retko se gaji samostalno, već se nalazi u sastavu livadskih
zajednica. Održava se spontano na prirodnim travnjacima, a dobro podnosi
gaženje i ispašu. Cveta od aprila do septembra. Posebno je značajna po tome što
veoma dobro medi na dnevnim temperaturama i preko 30oC (Jevtić i sar., 2006).
Osim nektara pčelama daje i polenov prah. Dnevni unos nektara može biti od 3
do 4 kg. Med je ekstra kvaliteta, prijatnog ukusa, proziran, sporo kristališe
sitnim beličastim kristalima.
Hibridna ili švedska detelina (Trifolium hybridum) je višegodišnja
zeljasta biljka. Raste na nizijskim livadama koje su povremeno poplavljene.
Cvetovi bele ili belo ružičaste boje sakupljeni su u cvetnoj glavici. Cveta u aprilu
ali bolje medi u kasnijem periodu godine. Nektar sadrži prosečno 39% šećera.
Med je srednje kvalitetan, svetlo žute boje, malo mutnog izgleda i brzo kristališe.
55
Džanarika (Prunus cerasifera) je široko rasprostranjena po parkovima i
baštama bez obzira na područje. Cveta vrlo bogato, neposredno posle kajsije u
trećoj dekadi marta ili početkom aprila. Cvetovi su sitni bele boje, sabrani u kitice.
Cvetovi džanarike privlače pčele svojim intenzivnim i prijatnim mirisom. Pčele je
vrlo rado posećuju. Izlučuje nektar i na nižim temperaturama, a sa jednog hektara
pčele mogu sakupiti oko 40 kg meda.
Kajsija (Prunus armeniaca) je voćka koja cveta krajem marta i
početkom aprila. Cvetanje traje 10 – 14 dana. Cvetovi su uglavnom bele boje, ali
kod nekih sorti krunični listići mogu biti svetloružičaste boje. Pčele cvetove
rado posećuju, jer su dobar izvor nektara i polenovog praha. Dnevno jedan cvet
izluči 2-3 mg nektara. Sadržaj šećera u nektaru varira od 13 do 25%.
Početak cvetanja kajsije se približno dešava oko 40 dana pre cvetanja bagrema.
To vreme se poklapa sa vremenom potrebnim da se od jajeta razvije pčela
izletnica. Zato cvetanje kajsije označava momenat kada treba početi sa
stimulativnom prihranom pčela. Ovom prihranom podstiče se radno
raspoloženje pčela, a matica ima privid dotoka hrane iz prirode i povećava
količinu legla u košnici. Stimulativna prihrana vrši se šećernim sirupom (1:1). U
hranilicu košnica se svako veče sipa po 150 do 200 ml šećernog sirupa.
Trešnja (Prunus avium) je voćka koju pčele u cvetanju vrlo rado
posećuju. Cvetovi su grupisani po 2-4 u racemoznu cvast – štit. U beogradskom
regionu cvetanje trešnje počinje u prvoj polovini aprila, ali se ovaj termin menja
sa promenom geografske širine na kojoj se gaji, sa nadmorskom visinom,
ekspozicijom terena, podloge na kojoj je sorta kalemljena, starosti stabala,
rezidbi, ekoloških faktora i same sorte. Ovi faktori su razlog različitog vremena
cvetanja i kod ostalih voćki. Prosečno jedna sorta trešnje cveta 12 do 15 dana.
Cvetovi su beli sa dugim peteljkama, sakupljeni po desetak u gronjastim
cvastima. Sve trešnje su dobre medonoše i daju nektar i polenov prah. Sadržaj
šećera u nektaru varira od 30-54% (Benedek, 2003). Dnevni unosi nektara mogu
biti oko 3 kg po košnici. Prinos meda sa jednog hektara kreće se od 35-40 kg.
Med je prijatnog ukusa, svetloljubičaste boje.
Višnja (Cerasus vulgaris) cveta nešto kasnije od kajsije i trešnje. Cveta
u drugoj polovini aprila i daje dosta nektara i polenovog praha. Cvetovi su beli
postavljeni na dugim peteljkama, sakupljeni u racemoznim cvastima. Pčele rado
posećuju cvetove višnje zbog nektara i polena. Trajanje cvetova jedne sorte
višnje traje od 6 do 18 dana. Količina nektara koju jedan cvet višnje izluči varira
od 2,76 mg do 5,44 mg. Sadržaj šećera u nektaru veoma mnogo varira i kreće se
od 18,0 do 60,6 %. Sa 1 ha pčele mogu da sakupe oko 30 kg meda.
Šljiva (Prunus domestica) veoma intenzivno cveta (procveta za 5-7
dana). Većina sorti šljive daje obilje kvalitetnog nektara i polena. Ova voćka
veoma pozitivno utiče na prolećni razvoj društva. Cveta u periodu od aprila do
56
maja. Početak cvetanja mnogo zavisi od klimatskih i drugih uslova kao kod
trešnje. Cvetovi su beli ili sa blagom zelenkastom nijansom, pojedinačni ili
sakupljeni po nekoliko u grupi. Jedan cvet dnevno izluči oko 3 do 4,8 μl nektara,
sa sadržajem šećera od 23,9 do 28,0 % (Farkas i Zajacz, 2007). Cvetanje jednog
stabla traje 4-5 dana, a nekad i do nedelju dana. Dnevni unos nektara na ovoj paši
može da bude 2-3 kg po košnici. Prinos meda sa 1 ha može da bude do 80 kg
(Umeljić, 1999). Zbog nesavesne zaštite od šljivine ose (prskanje u vreme punog
cveta) pčelinje društvo može da izgubi veliki broj pčela izletnica.
Kruška (Pyrus domestica) je voćka koju pčele nerado posećuju zbog
nektara koji sadrži kaprilnu kiselinu i odbija pčele. Nektar je sa malim procentom
šećera i brzo se suši. Pčele sa ove medonosne paše sakupljaju polen. Pčele se za
prenošenje polena u zasadu kruške trebaju dresirati. U ekološkim uslovima naše
zemlje kruška cveta od početka do kraja aprila (Mratinić, 2001). Cvetovi kruške
su bele boje, grupisani u racemoznu cvast-gronju. Prosečno cvetanje kruške traje
12 do 18 dana. Sa 1ha zasada pčele mogu da sakupe oko 20 kg meda.
Jabuka (Malus domestica) je najmedonosnija voćka. Po
rasprostranjenosti je odmah iza šljive. Sorte jabuke su praktično samobesplodne.
Cveta relativno kasno od polovine aprila do polovine maja. Za normalno
plodonošenje neophodno je da se zametne 5-8% cvetova jabuke. Krunični listići
cvetova jabuke su bele ili bledoružičaste boje. Od 5 do 6 cvetova jabuke
sakupljeno je u cvast gronju. Koncentracija šećera u nektaru jabuke iznosi od 45-
55%. U zonama sa velikim zasadima, dobro pripremljena društva sakupe i po 2 do
3 kg nektara na dan. Prinos sa jednog hektara iznosi oko 30-40 kg meda. U vreme
ove paše mogu se na košnicama aktivirati skupljači polena. Jabukov med je
zatvoreno žute boje, pomalo gorči i po ukusu podseća na koštice voćaka. Nakon
centrifugiranja brzo se kristališe u sitne kristale (Umeljić, 1999).
Facelija (Phacelia tanacetifolia) je jednogodišnja zeljasta biljka i jedna
od najmedonosnijih (slika 29C). Pored toga što je medonosna, ona se
upotrebljava kao zelenišno đubrivo u voćarstvu. Zaoravanjem facelije posle
cvetanja zemljištu se obezbeđuje dosta organske materije. Za setvu je potrebno
6-8 kg semena. Od setve do cvetanja prođe od 45 do 60 dana i pogodna je za
popunjavanje bespašnog perioda (setvom u serijama). Raste od 30 – 50 cm
visine. Cvetovi su plavi ili bledoljubičasti i do 70 sakupljenih u cvasti u obliku
puža-spirale. Na vrhu stabljike i grana rastu zajedno po 3-10 cvasti. Obrazuje
ogroman broj cvetova. Odlična je medonosna biljka. Pored nektara daje i mnogo
cvetnog praha, tamnoplave boje. Pčele posećuju faceliju neprekidno od ranog
jutra pa do mraka, sve vreme dok traje cvetanje. Med pripada prvoj klasi, boje
ćilibara, a ponekad svetlo zelene, prijatne arome i ukusa, brzo kristališe pa je
pogodan za prezimljavanje pčela. Ukupan prinos po košnici može dostići oko
30 kg meda. Medonosni potencijal u zavisnoti od sezone i vremenskih uslova
varira od 60-360 kg/ha (Nagy, 2002).
57
Uljana repica (Brassica napus L. var. oleifera) je industrijska i
medonosna zeljasta biljka (slika 29D). Stabljika je razgranata i pri osnovi malo
odrvenela. Cveta žutim sitnim cvetovima sakupljenim u grozdaste cvasti.
Dominantno se seje u Vojvodini. Ozima forma cveta u aprilu i daje obilje
nektara i polenovog praha. Ovo je veoma izdašna paša za pčele. Pčelinja društva
se veoma dobro razvijaju na njoj. U toku ove paše pčele rado izgrađuju vosak,
što se koristi za zamenu starog saća i izgradnju novih satnih osnova. Uljana
repica pčelama daje dosta polena i zato se u toku paše na košnice mogu postaviti
hvatači polena. On u proseku sadrži 23% sirovih proteina. Cvetanje ove biljke je
dugo i može trajati do 30 dana. Prosečna količina nektara koja se izluči iz
jednog cveta iznosi 5,39 ± 0,77 μl/dan, sa prosečnim sadržajem nektara od 42 ±
1,9% (Nedić i sar., 2013). Dnevni unos nektara može ići do 4 kg, a po društvu
se može ostvariti prinos do 15 kg. Med je druge klase, veoma brzo kristališe i
tokom čuvanja poprima beličastu boju. Uljana repica, kao izdašna paša, može
biti uzrok pojave rojevnog nagona u društvima pre bagrema. Zato je neophodno
pravovremeno intervenisati i po potrebi proširivati prostor u plodištu.

About admin