Home / OPRAŠIVANJE BILJAKA / OPRAŠIVANJE VOĆAKA

OPRAŠIVANJE VOĆAKA

Efikasnost medonosne pčele kao oprašivača najviše dolazi do izražaja u
oprašivanju voćaka (slika 12). Cvetanje voćaka odvija se tokom proleća kada su
nektar i polen medonosnoj pčeli neophodni da obezbedi hranu za intenzivan
razvoj pčelinjeg legla i ishranu odraslih članova pčelinjeg društva. U potrazi za
hranom medonosna pčela vrši sakupljanje polena u korbikulama (slika 13)
Nesvesno vrši prenošenje polena od cveta na cvet i oprašivanje cvetova voćki.
Na taj način obezbeđuje se veći prinos po jedinici površine i bolji kvalitet
plodova. U savremenom voćarstvu gde se primenjuje princip guste sadnje
životni vek zasada ograničen je na najmanje 15 godina kod jabučastih i
koštičavih voćaka. U takvim uslovima svaka proizvodna godina je važna da bi
se početna investicija isplatila. Zato je i adekvatno korišćenje medonosne pčele
u oprašivanju jabučastih i koštičavih voćaka neophodna mera kod većine voćnih
vrsta.
Slika 12. Pčela na cvetu višnje Slika 13. Pčele sa tovarima polena u
korbikulama
U proleće, u drugoj polovini marta ili početkom aprila meseca počinje
da cveta kajsija (Prunus armeniaca). U beogradskom području utvrđeno je da
je prosečan datum početka cvetanja kajsije bio 22. mart. Većina sorti kajsije je
samobesplodna i zahteva unakrsno oprašivanje. Kajsija je entomofilna biljka i
kod nje se oprašivanje obavlja posredstvom insekata (Milatović, 2013). Pčele
sakupljaju nektar i polen iz cvetova kajsije. Pčele polenaruše su efikasniji
oprašivači cvetova kajsije i one prosečno posete 5,3 cvetova kajsije u minuti, u
27
odnosu na nektaruše koje posete 2,7 cvetova u minuti (Austin i sar., 1996).
Pčelinja društva se u zasad kajsije unose kada je otvoreno 5-10% cvetova
(Keogh i sar., 2010). Za postizanje velikih prinosa kod kajsije preporučuje se
korišćenje 3 – 6 jakih pčelinjih društava (sa 8 do 10 ramova sa pčelama i 5
ramova sa leglom) po jednom hektaru zasada. Košnice sa pčelama treba
postavljati popreko u odnosu na redove jer će efekat oprašivanja biti bolji
(Mladenović i sar., 2013).
Breskva (Prunus persica) u ekološkim uslovima Srbije u proseku cveta
od druge polovine marta do prve dekade aprila. Cvetanje breskve traje 8-10
dana, a nekih godina može biti 11-20 dana. Breskva je entomofilna biljka i
polinacija breskve obavlja se preko posrednika – insekata. Za postizanje visokih
i stabilnih prinosa nije potrebno unositi košnice sa pčelama u zasad, jer su
dovoljni spontani insekti oprašivači. Izuzetak čine samobesplodne sorte kod
kojih je potrebno obezbediti 2-3 pčelinja društva po jednom hektaru (Mratinić,
2012).
Trešnja (Prunus avium) u ekološkim uslovima naše zemlje cveta od
početka aprila do polovine istog meseca. Cvetanje jedne sorte traje od 12 do15
dana. Razlika u vremenu cvetanja različitih sorti prosečno iznosi oko 7 dana.
Prema vremenu cvetanja sve sorte trešnje razvrstavaju se u ranocvetne, srednjeranocvetne,
srednje-poznocvetne i poznocvetne sorte. Cvetanje je najkritičnija
fenofaza u godišnjem ciklusu razvoja trešnje i od nje zavisi rodnost ove voćke.
Trešnja je pretežno samobesplodna voćka (Milatović i sar., 2013). Prenos
polena trešnje obavlja se uz pomoć insekata, od kojih je najzastupljenija
medonosna pčela. Oprašivanjem prvih 20% otvorenih cvetova dobiće se
kvalitetniji plodovi nego oprašivanjem ostalih 80% (Mayer i sar., 1988).
Pčelinja društva treba uneti u zasad kada je procvetalo do 10% cvetova (Mayer i
sar, 1986). Kod trešnje i višnje efektivni period polinacije može da traje 1-7
dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Za postizanje visokih prinosa kod
trešnje treba angažovati 2,5-5 pčelinjih društava po jednom hektaru.
Višnja (Prunus cerasus) u ekološkim uslovima naše zemlje u proseku
cveta od sredine-kraja aprila do početka maja. Cvetanje prethodi oprašivanju i
oplođenju i od njegovog početka, redosleda, toka, trajanja i obilnosti zavisi
rodnost višnje i smatra se jednim od najvažnijih činioca rodnosti. Sve sorte se
po vremenu cvetanja grupišu u tri grupe: ranocvetne, srednje-ranocvetne i
poznocvetne. Sve sorte višnje mogu biti samooplodne, samobesplodne ili
delimično samooplodne. Polinacija višnje se obavlja uz pomoć posrednika –
insekata, tj. entomofilno (Mratinić, 2002). Medonosna pčela veoma rado
posećuje cvetove višnje u kojima biva nagrađena nektarom i polenom. Košnice
sa pčelama unose se u zasad jedan dan nakon početka cvetanja. Za adekvatno
oprašivanje u zasadu višnje treba računati sa 2,5 do 5 pčelinjih društava po
jednom hektaru zasada.

About admin