Home / OPRAŠIVANJE BILJAKA / OPRAŠIVANJE RATARSKIH KULTURA

OPRAŠIVANJE RATARSKIH KULTURA

Uljana repica (Brassica napus) je uglavnom samooplodna, a
delimično i stranooplodna ratarska kultura. Zbog prisutne stranooplodnosti i
čestog gajenja hibrida prisustvo insekata oprašivača je veoma poželjno (Terzić
i sar., 2010). U ekološkim uslovima naše zemlje cvetanje uljane repice traje
dve do tri sedmice (ozime od druge dekade aprila, jare početkom juna), pri
čemu pojedinačni cvetovi traju oko tri dana. Za uspešno oprašivanje uljane
repice treba koristiti tri do četiri pčelinja društva po hektaru (Abrol, 2007).
Suncokret (Helianthus annuus) je samooplodna biljka ali se
unakrsnim oprašivanjem dobija veći prinos semena i veći procenat ulja u
semenu. Introdukovanjem novih samobesplodnih hibrida suncokreta,
medonosna pčela dobila na značaju u njegovom oprašivanju (Dušanić i sar.,
2005). Cvetanje suncokreta traje oko dve sedmice, a u semenskoj proizvodnji
kod linija oca traje i duže. U zavisnosti od roka setve suncokret počinje da
cveta od kraja juna ili početkom jula. U uslovima Srbije medonosna pčela
učestvuje sa 50-90% u ukupnom broju polinatora koji posećuju cvetove
suncokreta (Miklič i sar., 2006). Nije potpuno definisana potreba u broju
košnica sa pčelama po hektaru, ali što je gustina pčela na polju za proizvodnju
hibridnog semenskog suncokreta veća to je i prinos semena po hektaru bolji.
Za dobre rezultate u oprašivanju treba koristiti od 1 do 2,5 košnica sa pčelama
po hektaru.
Lucerka (Medicago sativa) je vodeća krmna kultura za proizvodnju
stočne hrane u svetu. Ona je ksenogamna biljka i oprašivanje se vrši unakrsno.
32
Postoji problem za oprašivače da prilikom otvaranja cveta dolazi do naglog
izbacivanja muških i ženskih delova cveta. Medonosna pčela bude
kratkotrajno zaglavljena u cvetu lucerke prilikom njegovog otvaranja i zato u
ponovljenim posetama guraju jezik između latica cveta u nameri da dođu do
nektara. Zato su neke od solitarnih pčela bolji oprašivači lucerke od
medonosne pčele. Ako se ipak koristi za transfer polena treba koristiti 5-10
košnica sa pčelama po jednom hektaru. Jevtić (2001) je pri potpunoj izolaciji
useva utvrdio prinos semena od 23,3 kg po hektaru, dok je u varijanti
slobodnog oprašivanja prinos iznosio 304,1 kg. Selekcijom se može uticati da
se stvore linije medonosne pčele koje efikasnije posećuju cvetove lucerke.
Oprašivanje bele deteline (Trifolium repens) medonosnom pčelom i
drugim insektima je potreba u proizvodnji semena ove ratarske kulture. Polen
bele deteline se teško prenosi vetrom i zato je prisustvo insekata oprašivača
veoma poželjno. Oertel (1961) je utvrdio da je na poljima sa i bez učešća
pčela u oprašivanju prinos semena iznosio 434 i 299 kg/ha, respektivno. U
Danskoj se proizvodi 80% od ukupne proizvedene količine semena bele
deteline u Evropi, sa prosečnim prinosom semena po hektaru od 483 kg
(Boelt, 2002). Za oprašivanje bele deteline u svrhu semenske proizvodnje
potrebno je koristiti 2,5 – 5 pčelinjih društava po hektaru.

About admin